КОДЕКС ПОНАШАЊА У ПОКРАЈИНСКИМ ОРГАНИМА

("Сл. лист АП Војводине", бр. 9/2013)



Телевизијска емеисија "Путеви наде" на првом програму Телевизије Војводине, сваке суботе од 8 часова.

Путеви наде
ТБ емисија

Информатор

Vesti jul 2008

Postavljeno, 24. jul 2008. godine, Novi Sad.

Konkurs Evropske unije za pomoć izbeglim i raseljenim licima u Srbiji.

"Evropska unija namenila je 9 miliona evra iz programa IPA 2007 kao pomoć Vladi Srbije u primeni projekata namenjenih lokalnoj integraciji izbeglih i interno raseljenih lica kroz dugoročna rešenja smeštaja, zaposlenje i ukupno unapređenje životnih uslova", rekla je Esmeralda Hernandez-Aragones, vršilac dužnosti šefa Delegacije Evropske komisije (EK) u Srbiji na informativnom skupu koji je održan u beogradskom Medija centru. Ona je podsetila da je pomoć EU izbeglicama i raseljenima u Srbiji bila kontinuirana. "Glavni cilj EU na Zapadnom Balkanu je da poveća regionalnu stabilnost i napredak kao i da pripremi zemlje Zapadnog Balkana za članstvo u Uniji. Da bi to postigla, EU koristi različite finansijske programe i specifične instrumente pretpristupne pomoći", objasnila je ona.
Hernandez-Aragones je istakla da se problem interno raseljenih i izbeglih ne može rešiti samo u Srbiji već to mora biti učinjeno na regionalnom nivou. Ona je podsetila da je u Sarajevu 2005. godine potpisana Deklaracija u kojoj su precizirani načini za rešavanje problema tih lica između Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije i Crne Gore.

Petnaest godina posle rata u bivšoj Jugoslaviji i više od devet godina od sukoba na Kosovu, u Srbiji se nalazi značajan broj izbeglica (oko 97.000) i interno raseljenih lica (oko 206.000). U poslednjih deset godina jedan deo njih vratio se u svoje zemlje, dok se većina opredelila za lokalnu integraciju. Pjer Dibman, operativni direktor, Sekcija I Delegacije EK rekao je da je konkurs za projekat raspisan 18. jula i da će biti otvoren do 21. oktobra 2008. godine. Minimalan iznos bespovratne pomoći po projektu je milion, a maksimalan dva miliona evra s tim da bi oni koji konkurišu trebalo da obezbede od pet do 35 odsto sredstava za učešće.
Komesar Vlade Srbije za izbeglice Vladimir Čučić istakao je da programi pomoći Evropske komisije doprinose ostvarivanju građanskog, radnog i imovinskog prava izbeglih i raseljenih.
Na tender mogu da se prijave one organizacije (udruženja izbeglih i raseljenih, nevladine ili druge organizacije) koje imaju administrativne kapacitete i u stanju su da projekte realizuju pod propisanim uslovima. Više informacija o ovom konkursu možete da vidite ovde: www.europa.org.yu

Postavljeno, 18. jul 2008. godine, Novi Sad.

Delegaciju Srpskog narodnog veća

Novi Sad, 18. jul - Predsednik Izvršnog veća Vojvodine dr Bojan Pajtić primio je danas delegaciju Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj, koju je predvodio prof. dr Milorad Pupovac. Na današnjem sastanku, na kome su bili prisutni i pokrajinski sekretari za finansije mr Jovica Đukić i za regionalnu i međunarodnu saradnju Jadranka Beljan-Balaban, nastavljeni su razgovori koji se odnose, po rečima sagovornika, na jedan od najznačajnijih ranije započetih projekata - na osnivanje Srpske banke u Zagrebu.

Predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajtić izjavio je da će Izvršno veće Vojvodine i u ovom mandatu nastaviti da podržava sve projekte i programe kojima se doprinosi trajnom rešavanju problema izbeglih i prognanih lica u Vojvodini. Finansijska institucija kao što je Srpska banka doprinela bi revitalizaciji povratničkih sredina u Hrvatskoj. Preko Srpske banke bi povratnici- preduzetnici i povratničke zadruge, kao i svi oni koji žele iz Srbije da se vrate u Hrvatsku, mogli da dobiju kredite za svoje projekte i tako obezbede svoju egzistenciju u Hrvatskoj.

U razgovore na ovu temu danas se uključio i predsednik Izvršnog odbora "Metals banke" iz Novog Sada Ananije Pavićević, koji je izneo da je "Metals banka" zainteresovana da učestvuje u osnivanju Srpske banke u Hrvatskoj.

Prema rečima dr Pupovca, u Hrvatskoj je na pozitivan odjek naišla inicijativa za osnivanje Srpske banke, jer su u njoj hrvatski preduzetnici prepoznali partnera za ostvarivanje privredne saradnje sa Srbijom. On je informisao o aktivnostima na realizaciji tog projekta, odnosno transformacije štedno-kreditne zadruge u Srpsku banku. Naime, Srpsko nacionalno veće, Štedno-kreditna zadruga "Privrednik" i Srpsko privredno društvo "Privrednik" iz Hrvatske započeli su transformaciju sadašnje štedno-kreditne zadruge u banku srpske zajednice u Hrvatskoj, kako bi se stvorile finansijske mogućnosti za ostvarivanje programa obnove sredina u koje se vraćaju izbegla i prognana lica i jačanje zajednica lokalnih samouprava u tim područjima. Prema planiranoj dinamici, u toku je priprema sve potrebne dokumentacije i ispunjavanje uslova propisanih zakonima u Hrvatskoj, kako bi se dobila dozvola za rad od Narodne banke Hrvatske.

U današnjem susretu bilo je reči i o mogućnosti za pokretljivost deficitarne radne snage u regionu, kroz libaralizaciju uslova za dobijanje boravišnih i radnih dozvola.

Razmenjene su, takođe, informacije o unapređivanju saradnje između regiona i opština. Kostatovano je da postoji interes i u Srbiji i u Hrvatskoj da se razvija prekogranična saradnja, koja bi doprinela razvoju upravo tih regionu, a naročito u realizaciji zajedničkih projekata sa kojima bi se konkurisalo za sredstva predpristupnih fondova Evropske unije, odnosno sa projektima kojima bi se obe države približile standardima EU u procesu približavanja i pridruživanja "evropskoj porodici".

Postavljeno, jul 2008. godine, Novi Sad.

Skupština APV izabrala novo Izvršno veće
IZABRANO NOVO IZVRŠNO VEĆE AP VOJVODINE

U ime predlagača, poslaničkog kluba "Za evropsku Vojvodinu" u Skupštini AP Vojvodine, izvestilac o kandidaturi dr Bojana Pajtića za mesto predsednika Izvršnog veća Vojvodine, prof. dr Dragoslav Petrović obrazložio je kandidaturu za predsednika pokrajinskog Izvršnog veća, i između ostalog rekao - U najznačajnijem je interesu građana Vojvodine da kandidat za predsednika Izvršnog veća bude dr Bojan Pajtić, koji je već ostavio neizbrisiv trag u politici Pokrajine. - O izboru predsednika Izvršnog veća Skupština AP Vojvodine poslanici su se izjasnili javnim glasanjem, prozivkom. Glasalo je 114 poslanika, a predlog da dr Bojan Pajtić bude predsednik Izvršnog veća Vojvodine Skupštine APV, usvojen je sa 86 glasa za, a protiv je bilo 28 poslanika. Zahvaljujući se na poverenju, u svom pristupnom govoru dr Bojan Pajtić je rekao:
"Dame i gospodo, uvaženi poslanici Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, pre četiri godine, na ovom istom mestu i u ovoj istoj ulozi, rekao sam da je Vojvodina mera našeg zajedničkog uspeha. I s neskrivenim zadovoljstvom zaključujem - uspeli smo. Ponosam sam na rad i rezultate prethodne pokrajinske vlade, dičim se odličnom ocenom koju su nam dali građani na izborima. U ime tih građana zahvaljujem se na trudu i doprinosu svakom poslaniku u prethodnom sazivu pokrajinskog parlamenta, i svakom sekretaru u sada već bivšoj vojvođanskoj vladi. Ali nije ovo prilika za lovorike ili hvalisanje. Puno je posla pred nama. I mi treba da ga obavimo valjano i čestito, dakle - vojvođanski.

Naš program je jasan. Naši ciljevi su bliski svakom građaninu. Sve što smo uradili u protekle četiri godine, narod je kao na dlanu imao pred sobom. U naredne četiri godine radićemo tačno ono što smo na izborima obećali. Kao ozbiljni i odgovorni ljudi, stojimo iza svake reči i iza svake zapete koja je u kampanji izgovorena ili napisana. A to je zato što smo kampanju shvatili kao dogovor s građanima, a ne kao priliku da obećavamo brda i doline. To kod Vojvođana nikad ne prolazi. A obećali smo, podsetiću vas danas i pominjaću to svaki dan naredne četiri godine, da ćemo stvoriti evropsku Vojvodinu, za sve dobre ljude! Obećali smo da ćemo u Vojvodini živeti kao sav normalan svet, ravnopravno sa drugim Evropljanima. Da ćemo ojačati privredu i poljoprivredu, otvoriti nova radna mesta i zaposliti ljude. Da ćemo još više povećati kapitalna ulaganja u Vojvodini, bez kojih nema novih investicija i razvoja gradova i sela. Da će zdravstvena zaštita u Vojvodini biti efikasna, uvek i svima dostupna. Da ćemo učvrstiti položaj Vojvodine - unaprediti autonomiju, raspolagati svojim novcem i imovinom, da ćemo razviti našu samoupravu. Da ćemo stvoriti razvijenu evropsku regiju u kojoj je suživot više nacija prednost, i gde mladi ljudi prepoznaju svoju šansu.

Naša politika biće realizacija zajedničke odluke građana Vojvodine da živimo bolje i da koračamo jedinim mogućim putem - ka Evropi! Zato što Vojvodina mora biti pokrajina sigurne budućnosti, u kojoj se dobro živi i gde se ljudi raduju životu. To je program nove vlade, to je obaveza svih u ovoj Skupštini, to je naš zajednički cilj, misija i vizija. Od toga nećemo odstupiti ni za jednu jedinu stopu, jer smo upravo za takav program dobili podršku građana. I nama nema drugog puta nego da to poverenje opravdamo rezultatima. Ničim drugim, nego rezultatima. Mi ovde nismo i nećemo tražiti alibi i opravdanja. Imamo jasan zadatak koji treba da obavimo i već danas ćemo da zasučemo rukave i prionemo na posao. Nova vlada imaće manje članova nego prethodna. Ali uveren sam da će biti još efikasnija, jeftinija i uspešnija od, uspešne, prethodne. Tri su ključne reči za novu vojvođansku vladu: kompentencija, briga i integritet.

Kompetencija znači visok stepen stručnosti i profesionalnosti - u svakom resoru će dobro znato šta i kako treba da se uradi, i sve će morati da se obavi na vreme. Briga znači istinsku brigu za sudbine ljudi koji u Vojvodini žive. Stalan boravak na terenu, među ljudima, dogovor s građanima o prioritetima, pomoć svima koji pomoć zaslužuju. Integritet se odnosi na usklađenost između reči i dela, na visok stepen odgovornosti i poštenja u radu, na javno i transparentno delovanje. Integritet znači da i dobro znamo da nismo gospodar, nego sluga. Neće naredne četiri godine biti doba naše vladavine, nego doba naše dobre usluge svim građanima Vojvodine. Građani su presudili da će nova skupštinska većina u Vojvodini iznositi oko tri četvrtine poslanika. Ta ubedljiva većina ubedljivo i obavezuje. Zato će pokrajinsko Izvršno veće iskreno poštovati svakog poslanika. Bez obzira na njegovu partijsku pripadnost ili mesto porekla. A primedbe i sugestije opozicije biće pažljivo i sa uvažavanjem razmatrane. Svi mi ovde, pod ovim svodom, predstavljamo jedan veliki tim čiji je zadatak da građani u Vojvodini žive bolje. Za četiri godine u Vojvodini nezaposlenost mora biti na nivou razvijenih evropskih zemalja. U potpunosti valja obnoviti infrastrukturu, dovesti zdravstvo na visok evropski nivo. Većina naseljenih mesta će imati vodovodnu i kanalizacionu mrežu, a svi potrebni nasipi i putevi biće izgrađeni i rekonstruisani. Oko toga ćemo se svi složiti i na tome zajednički treba da radimo. U vezi s tim ciljevima ne sme biti nikakvih sukoba i podela među nama.

Mi u Vojvodini treba da izgradimo odgovorno i pravedno društvo, primereno 21. veku. A to znači: ko hoće, dobiće uslove, šansu i priliku; ko ne može - dobiće pomoć; a ko neće neka ne očekuje ni od koga da radi za njega umesto njega. To nije vojvođanski.
Pobeda evropskih lista na nivou Republike, Pokrajine i gotovo svih gradova olakšaće nam i vertikalnu i horizontalnu komunikaciju i saradnju, ubrzaće odlučivanje i povećati efikasnost na svim nivoima. Očekujem da će Vojvodina od toga imati koristi i da će lakše ostvarivati svoja prava i svoje interese. Da zaključim. Dame i gospodo, poštovani građani, uvaženi poslanici Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine - Nova vojvođanska vlada nastaviće tamo gde je stara stala. Radićemo još bolje, efikasnije i više. Sve drugo je samo priča. A ja zaista ne bih voleo da nas pamte po velikim rečima. Neka nas pamte po rezultatima, ako to zaslužimo.-

Predsednik Pajtić predložio je članove novog Izvršnog veća Vojvodine: potpredsednika Izvršnog veća i pokrajinskog sekretara za informacije Anu Tomanovu Makanovu, potpredsednika i pokrajinskog sekretara za privredu Ištvana Pastora, potpredsednika i pokrajinskog sekretara za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju Sabo Jana i za potpredsednika Izvršnog veća Dušana Jakovljeva.
U novoizabranom Izvršnom veću pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj je prof. dr Dragoslav Petrović, pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić, pokrajinski sekretar za obrazovanje dr Zlotan Jegeš, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Danijel Petrović, pokrajinski sekretar za finansije Jovica Đukić, pokrajinski sekretar za ekologiju i održivi razvoj dr Slobodan Puzović, pokrajinski sekretar za socijalnu politiku i demografiju Novka Mojić, pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za zadravstvo dr Atila Čengeri, pokrajinski sekretar za propise, upravu i nacionalne manjine dr Tamaš Korhec, pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Striković, pokrajinski sekretar za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo dipl. ing Dušanka D. Sremački i pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju Jadranka Beljan Balaban. Skupština je donela Odluku o izboru novog Izvršnog veća sa 88 glasova za i 24 glasa protiv. Predsednik, potpredsednici i članovi Izvršnog veća položili su, pred predsednikom i poslanicima Skupštine AP Vojvodine, svečanu zakletvu.

Postavljeno, 03. jul 2008. godine, Novi Sad.

Delegacija Zajednice vijeća opština iz Vukovara

Predrag Grgić i dr Zoltan Jegeš primili delegaciju Zajednice vijeća opština iz Vukovara Novi Sad, 3. juli - Pokrajinski sekretari za regionalnu i međunarodnu saradnju Predrag Grgić i za obrazovanje i kulturu dr Zoltan Jegeš primili su delegaciju Zajednice vijeća općina iz Vukovara, u kojoj su bili predsednik Zajednice Dragan Crnogorac, dožupan Vukovarsko-srijemske županije Jovan Ajduković i dožupan Osiječko-baranjske županije Mile Horvat. Gosti su zahvalili Izvršnom veću Vojvodine i pokrajinskim organima uprave na do sada ukazanoj pomoći, posebno u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja, kao i u ostvarivanju prava izbegličkih porodica iz Hrvatske. Naglašen je da je do sada veoma dobro funkcionisala saradnja i sa Novosadskim univerzitetom, na koji je svake godine o trošku budžeta upisivano po 10 studenata, kojima je obezbeđivan i smeštaj u studentske domove, što je umnogome doprinelo bržem i kvalitetnijem studiranju. Kako bi obezbedili što kvalitetniju nastavu u osnovnim i srednjim školama gosti su istakli da im je neophodna pomoć u edukovanju nastavnika za izvođenje savremene nastave na srpskom jeziku. Pored toga, planiraju da osnuju svoj zavod za kulturu u Vukovaru, koji bi se starao o očuvanju kulturne baštine, jezika i pisma i kulturno-umetničkog stvaralaštva, i u tome očekuju pomoć od Izvršnog veća Vojvodine kako bi dobili podršku i od Vlade Hrvatske. Posebno je naglašeno da su u Hrvatskoj doneti novi propisi koji treba da obezbede prava u oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja, kao i u vraćanju stanarskih prava svima onima koji su izbegli, a žele da se vrate u Hrvatsku. Dogovoreno je da se obezbedi što potpunije informisanje izbegličkih porodica o ostvarivanju ovih prava, koja su od životne važnosti za svakog pojedinca.