КОДЕКС ПОНАШАЊА У ПОКРАЈИНСКИМ ОРГАНИМА

("Сл. лист АП Војводине", бр. 9/2013)



Телевизијска емеисија "Путеви наде" на првом програму Телевизије Војводине, сваке суботе од 8 часова.

Путеви наде
ТБ емисија

Информатор

Vesti jun 2008

Postavljeno, 20. jun 2008. godine, Novi Sad.

Boris Tadić: Integracija u EU najbolje rešenje problema izbeglih i raseljenih

Predsednik Republike Srbije Boris Tadić izjavio je povodom 20. juna - Svetskog dana izbeglica da je jako važno da se ceo Balkan integriše u Evropsku uniju kako bi se na najbolji mogući način rešio problem izbeglih i raseljenih kroz integraciju i povratak.

''Teška ekonomska situacija i nezaposlenost u zemljama na prostoru bivše SFRJ u mnogome otežava i ovako loš položaj izbeglih i raseljenih i smatram da trajno rešenje problema leži u integraciji naših zemalja u Evropsku uniju koja će omogućiti prosperitet, jednake šanse za sve građane, ekonomsku izvesnost, posao, školovanje'',smatra predsednik Tadić.

Predsednik Srbije je naveo da Beograd, Sarajevo i Zagreb moraju da učine dodatne napore na putu rešavanja problema izbeglih kojih samo u Srbiji ima više stotina hiljada.

''Srbija podržava inicijativu Visokog komesara UN za izbeglice za oživljavanje Sarajevskog procesa, odnosno iznalaženje trajnih rešenja za izbeglice u regionu bivše SFRJ. Srbija je spremna za punu implementaciju Sarajevske deklaracije i nadam se da su na to spremne i vlasti u Hrvatskoj i Bocni i Hercegovini'', naveo je predsednik Tadić

Postavljeno, 20. jun 2008. godine, Novi Sad.

Dan izbeglica, 20. jun

Za Dan izbeglica, 20. jun

Na Dan izbeglica, 20. juna - U Vojvodini trenutno živi oko 60. 000 osoba u statusu izbeglih, prognanih i raseljenih lica, od toga 13.300 je raseljenih sa Kosova i Metohije, dok su preostale osobe najvećim delom izbegli i prognani iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Ukupan broj ovih osoba ( uključujući i one koji su u međuvremenu izgubili izbeglički status) je oko 142. 000, od čega gotovo 75% čine izbegla i prognana lica iz Hrvatske. Socijalni status lica, koja su u međuvremenu dobila državljanstvo, nije se bitnije promenio, pa i ona moraju uživati posebnu brigu društva.

Autonomna Pokrajina Vojvodina, uzimajući u obzir da je polovina izbeglica smeštena upravo u našoj Pokrajini i da je svaki petnaesti stanovnik izbeglo, prognano ili raseljeno lice posebnu pažnju poklanja rešavanju ovog problema. Stambeno zbrinjavalje, zapošljavanje, odnosno pomoć u integraciji, kao i pomoć u povratku osoba koje su odlučile da se vrate u mesto prethodnog boravka su aktivnosti koje kontinuirano realizuje Izvršno veće Vojvodine. Značajna je i saradnja Izvršnog veća Vojvodine sa povratničkim sredinama, ali i državnim organima u zemljama porekla, a u cilju bržeg otkalnjanja prepreka za rešavanje još uvek brojnih statusnih pitanja. Izuzetno je bitno da svi državni organi u zemljama porekla stvore uslove za bezbedan i ekonomski održiv povratak, ali i da se u najskorije vreme reši pitanje oduzete imovine, obnove, penzija, tajnih optužnica i poštivanja osnovnih ljudskih prava. Sa druge strane, modeli koje je u proteklom periodu, u rešavanju izbegličkih problema, realizovala Vojvodina mogli bi poslužiti kao primer i drugim nivoima državne vlasti. Posebno zbog toga što su brojne međunarodne organizacije prepoznale kvalitet projekata koje sprovodi vojvođanska administracija, imajući u vidu i činjenicu da su u realizaciju uključene i izbegličke organizacije, nevladin sektor , a što je najvažnije i sama izbegla, prognana i raseljena lica. I u Vojvodini je ostalo još puno problema da se reše u ovoj oblasti. Cilj je da u naredne dve godine budu zbrinute najugroženije porodice, a da do 2012. godine pitanje izbeglištva u Vojvodini bude u celosti rešeno.

Postavljeno, 06. jun 2008. godine, Novi Sad.

Poseta delegacije Republike Hrvatske Izvršnom veću APV

Novi Sad, 6. jun - Predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine mr Bojan Pajtić primio je delegaciju Republike Hrvatske, koju je predvodio potpredsednik Vlade Slobodan Uzelac. Razgovoru je prisistvovali sekretar za regionalnu i međunarodnu satradnju Predrag Grgić, dr Janko Veselinović, predesednik Saveta za pružanje pomoći izbeglim i raseljenim licima, kao i ambasador Hrvatske u Srbiji Tonči Stančić i generalni konzul Ljerka Alajbeg.

Predsednik IVV mr Bojan Pajtić istakao je da se pokrajinska vlada trudila da svim izbegličkim porodicama pomogne da se slobodno opredele da li žele da žive u Vojvodini ili da se vrate u Hrvatsku. Izvršno veće je preduzelo niz mera kako bi pomoglo izbegličkim porodicama - od dodela paketa onima koji žele da se vrate u ranija mesta prebivališta do rešavanja stambenih problema dodelom kuća u Vojvodini. Povratnicima je ponuđena finansijska pomoć, od kućnih aparata do poljoprivredne mehanizacije, jer je većina uglavnom poreklom iz agrarnih područja. Pajtić je naglasio da se pokrajinsko izvršno veće opredelilo da pomaže i poljoprivrednim zadrugama u povratničkim sredinama, jer na taj način mogu mnogo bolje i kvalitetnije da proizvode, a razgovarano je i o osnivanju srpske banke koja bi trebalo da pomogne brži razvoj ovih područja. Na taj način proteklih godina urađeno mnogo na planu obezbeđivanja elementarne egzistencije. Predsednik Pajtić je rekao da će problem stambenog zbrinjavanja onih koji žele da ostanu biti rešen najkasnije do 2009. godine, kao i sveukupna integracija izbeglica u sve svere društvenog života.

Ovom prilikom konstatovano je da je saradnja AP Vojvodine i Republike Hrvatske veoma dobra, što se ogleda kroz ulaganja hrvatskih investitora u vojvođansku privredu, ali i na nivou regionalne saradnje - Vojvodina ostvaruje veoma plodnu saradnju sa Istrom, kao i sa Osiječkom, Šibenskom i Vukovarsko-srijemskom županijom, a predsednik Pajtić je izrazio nadu da će saradnja ubuduće biti još čvršća. Potpredsednik Vlade Republike Hrvatske Slobodan Uzelac izrazio je zahvalnost predsedniku IVV mr Bojanu Pajtiću i Izvršnom veću AP Vojvodine na trudu i zalaganjima za dostojanstven život izbegličkog življa i istakao da se i u Republici Hrvatskoj čini mnogo na obezbeđivanju uslova za povratak onih koji žele da se vrate na svoja imanja i istakao da je, u tom pravcu, saradnja sa AP Vojvodinom veoma bitna, naročito iskustva koja je pokrajisnka vlada stekla tokom godina rada sa izbegličkom populacijom. Delegacija hrvatske Vlade sastaće se večeras u Centru za humanitarnu integraciju, u prisustvu međunarodnih organizacija, sa mladim ljudima, koji proteklih godina žive na teritoriji AP Vojvodine, a poreklom su iz Republike Hrvatske. Oni su tražili otvoren razgovor o mogućnostima povratka u svoja ranija mesta boravka, jer žele da sagledaju svoje perspektive i mogućnosti za život, ukoliko odluče da se vrate u Hrvatsku.