КОДЕКС ПОНАШАЊА У ПОКРАЈИНСКИМ ОРГАНИМА

("Сл. лист АП Војводине", бр. 9/2013)



Телевизијска емеисија "Путеви наде" на првом програму Телевизије Војводине, сваке суботе од 8 часова.

Путеви наде
ТБ емисија

Информатор

Vesti decembar 2014

Postavljeno, 1.decembar 2014. godine, Novi Sad.

Prebivalište u Hrvatskoj

Izbegla lica iz Hrvatske koje borave u Srbiji, kao i svi ostali hrvatski državljani, dužna su da do 29. decembra ove godine regulišu pitanje svog prebivališta u Hrvatskoj, u skladu sa odredbama hrvatskog Zakona o prebivalištu. Zakon predviđa mogućnost da nadležni organi hrvatske države pokrenu postupak za brisanje iz evidencije o prebivalištu svih građana za koje utvrde da ne žive u mestu u kojem su formalno prijavljeni, čime ta lica gube čitav niz prava koja su im dosad bila dostupna. To je pogotovo važno upravo za izbeglice koje su prijavile prebivalište u Hrvatskoj, a nisu se istinski vratile u zemlju porekla. Dana 26.11.2014. godine Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima je tim povodom organizovao tribinu u MZ Sonja Marinković u Novom Sadu gde su gosti iz Hrvatske u neposrednom kontaktu sa izbeglicama i predstavnicima izbegličkih organizacija odgovarali na pitanja u vezi s prebivalištem i objašnjavali kako i na koje slučajeve se odnosi pomenuti zakon. Tatjana Vukobratović Spasojević, šef pravnog odeljenja u Srpskom narodnom veću iz Zagreba, objasnila je na tribini da su Zakonom predviđene dve mogućnosti koje se tiče izbeglica s formalnim prebivalištem u Hrvatskoj, a koje ostaju da žive u Srbiji: 1. da sami odjave prebivalište i 2. da prijave tzv. privremeni boravak u inostranstvu koji može trajati najviše pet godina. Pri tom su dužni da navedu razlog boravka u inostranstvu i da o tome dostave odgovarajuću dokumentaciju koja potvrđuje istinitost osnova boravka izvan Hrvatske (potvrde o zaposlenju, školovanju, lečenju i sl.). Na isti način mogu da postupe i oni državljani Hrvatske kojim je istekla lična karta, odnosno osobna legitimacija kako je tamo zovu, s tim da su oni dužni da pitanje prebivališta i, eventualno, nove lične isprave regulišu neposredno u nadležnoj policijskoj upravi, u mestu u kojem su prijavljeni. Ukoliko to ne učine, državljani s nevažećom ličnom kartom će posle 29. decembra automatski biti izbrisani iz evidencije o prebivalištu. Šef službe za upravne poslove u hrvatskom MUP-u Miroslav Maretić, objasnio je da je glavni cilj donošenja ovog zakona bio da hrvatski državljani budu prijavljeni na adresi na kojoj stvarno žive. Kako je istakao, ključna izmena u odnosu na ranija zakonska rešenja jeste ta što sada Zakon daje mogućnost da državni organi sami odjave osobe koje su se odselile i osobe koje nikad nisu ni živele na adresi na kojoj su prijavljene. On je dodao da zakonske izmene ne diraju u prava hrvatskih državljana kada je reč o posedovanju pasoša (putovnice) i da u tom pogledu nema nikakvih izmena; svi državljani Hrvatske imaju pravo na svoju putnu ispravu, bez obzira na to gde žive. Isto važi i za one koji sada izgube prebivalište i one čijim pasošima je istekao rok važenja. Prema njegovim rečima, osobe koje još imaju izbeglički status u Srbiji ne bi trebalo da imaju bilo kakvih problema da zadrže prebivalište u Hrvatskoj jer je sam izbeglički status dovoljan osnov za privremeni boravak u inostranstvu.